Библиотека Војислава М. Јовановића - Марамбоа

Војислав М. Јовановић је своју библиотеку брижљиво формирао пуних шездесет година. Књиге је куповао углавном од београдских антиквара и загрепчана Стјепана Куглија и Мирка Брајера, бечких и лајпцишких књижара и од великих издавачких кућа попут Српске књижевне задруге, Нолита, Просвете, Љубљанске Цанкарјеве заложбе, Храсовица... До многих примерака је долазио и разменом са пријатељима Тихомиром Ђорђевићем, Јашом Продановићем, Драгославом Петковићем и другима. Књиге које су биле за рестаурацију сам је чистио хемикалијама, лепио средством чију је рецептуру чувао као тајну, и давао их са детаљним упутствима на повез увек истим, провереним књиговесцима. Ели Финци је за Марамбоа рекао да је био „страстан библиофил, библиограф, ерудита, пасионирани читач, и ненадмашни саговорник.”

Значај колекције књига из Марамбоове личне библиотеке огледа се, како истиче професор Илија Николић: “не само по бројности, раритету и негованој лепоти изгледа, већ много више по Јовановићевим научним налазима, белешкама о скупљачима, записивачима, певачима, штампаријама, издавачима – белешкама прераслим понегде у посебне студије о за историју књига незаобилазним личностима и појавама.“ (Илија Николић, Др Војислав М. Јовановић – љубитељ старих и ретких књига)

Највећи део његове личне библиотеке чине збирке и студије из наше народне књижевности. Од старијих и ретких издања, која се чувају у овој библиотеци, издавајмо: Фортисово Путовање по Далмацији из 1778, Богишићеве Народне пјесме из старијих, највише приморских записа (1878), Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама Герхарта Геземана (1925), Песме Краљевића Марка (1836), Бачванске песме (1879), као и бечка и лајпцишка издања Вукових збирки од 1823. до 1865. године.

Од најстаријих књига неизоставно је поменути Сабор истине и науке Јована Стејића из 1832. године, Песме Бранка Радичевића из 1847. године, Зорица Симе Милутиновића Сарајлије из 1827. године, као и Пјеванија црногорска и херцеговачка из 1837. године. Библиотека садржи и збирке: Српске народне пјесме из Босне (1884). године, као и Славонске народне песме из 1845.

Тематска целина поезије о косовском боју изузетно је значајна. Најстарија издања народних песама о косовском боју из ове библиотеке датирају чак из тридесетих година 19. века: бечко издање Вукових народних песама из 1833. године “Пропаст царства српског“ (1880), као и „Бој на Косову (1891). Сачувана је студија Стојана Новаковића Српске народне песме о боју на Косову из 1878. године, као и студија Милоша Ђурића Смрт мајке Југовића из 1918. године.

Заинтересовани за проучавање народне књижевности наћи ће у овом легату и париска предавања Адама Мицкијевича из 1841. године под називом О српској народној поезији, као и збирку  песама Народне српске песме, које је на енглески превео Џон Бауринг, објављену у Лондону 1927. године.

Војислав Јовановић Марамбо сакупљао је песмарице из Балканских ратова, Првог и Другог светског рата. Поједина издања се могу наћи само у овој библиотеци.  

У овој изузетној колекцији налазе се и популарна илустрована издања народних песмарица која су издавали „Браћа Јовановић” из Панчева, „Тома Јовановић” и „Зелени Венац” из Београда. Сачуване су и шапирографисане партизанске песмарице настале између два рата као и песмарице из периода непосредно након Другог светског рата. Аутори ових песама били су учесници поменутих ратова, а песме су испеване у духу наше народне јуначке епике, углавном у десетерцу.

Фонд библиотеке Јовановић је употпунио делима наших еминентних етнолога Тихомира Р. Ђорђевића и Миленка С. Филиповића, као и делима знаменитих личности наше културне историје - Јована Скерлића, Павла Поповића, Богдана Поповића, Доситеја Обрадовића, Симе Матавуља, Јована Дучића, Бранислава Нушића, Петра Петровића Његоша и других.

На једној од полица ове библиотеке смештена су дела Живана Живановића, Политичка историја Србије у четири тома и дело Васе Чубриловића, Историја политичке мисли у Србији 19. века.

Библиотека садржи и 54 наслова периодичних публикација из области филологије, књижевности и етнологије.

 

НАЈСТАРИЈЕ КЊИГЕ И ЧАСОПИСИ

  1. Песме, Бранко Радичевић, Беч, Јерменски намастир, 1847.
  2. Вила, лист за забаву, књижевност и науку, година друга, уредио и издао Стојан Новаковић, Београд Државна штампарија, 1866.
  3. Вила, лист за забаву, књижевност и науку, година трећа, уредио и издао Стојан Новаковић, Београд Државна штампарија, 1867.
  4. Шумадинче Любомира П. Ненадовића, прва свеска, Земунъ, Кньигопечатньомъ I. К. Сопрона, 1852.
  5. Шумадинче Любомира П. Ненадовића, друга свеска, Земунъ Кньигопечатньомъ I. К. Сопрона, 1853.
  6. Саборъ истине и науке, одъ Iована Стеића у Београду Княжеско-Србскои  Кньигопечатньи, 1832.
  7. Зорица Симеоном Милутиновићем Сарајлиом, Будим, Штампом Свеучилишта Пештанска, 1827.
  8. Наука о србскомъ стихорворенiю, списана одъ Iоанна Суботића, Будим, писмены кр. Свеучилишта Пештанскогъ, 1845.
  9. Русалка ДнѢстровая, у БудимѢ, Письмом Корол. Всеучилища Пештанского, 1837.
  10. У Фрушкой Гори, од М. [Милица] С. [Стојадиновић] СрбкинѢ, Нови Сад, печатньом Игнята Фукеа, 1866.

 

ИЗБОР КЊИГА - НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ  И ПРЕВОДИ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

  1. Народне српске пјесме, скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, књига четврта, Беч, у штампарији Јерменскога манастира, 1835.
  2. Voyageen Dalmatie par M. L’Abbé Fortis, traduit de l’Italien, Tome 1-2, Berne, chez la Société Typographique, 1778.
  3. Обычаи и пѢсни Турецкихъ Сербовъ, изъ путевыхъ записокъ И. С. Яастребова, С.-Петербургъ, Типографiя В. С. Балашева, 1886.
  4. Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, сабрао и на свијет издао В. Богишић, Београд, Државна штампарија, 1878.
  5. Српске народне пјесме из Босне (женске), скупио их и на свијет издао Богољуб Петрановић, књига прва, Сарајево, у Босанско-вилајетској штампарији, 1867.
  6. Српске народне приповијетке, понајвише кратке и шаљиве, скупио Вук Врчевић, [Биоград], на свијет издало Српско учено друштво, 1868.
  7. Poslovice, na svijet izdao Gj. Daničić, Zagreb, u štampariji Drag. Albrechta, 1871.
  8. Poésies populaires serbes, traduites sur les originaux avec une introduction et des notes par Auguste Dozon, Paris, E. Dentu, 1859. (prevod na francuski)
  9. Volkslieder der Serben, von T a l v j [Therese Albertine Luise von Jakob Robinson], Halle, in der Rengerschen Buchhandlung, 1825. (prevod na nemački)
  10. Народне српске пјесме = Servian popular poetry, translated by John Bowring, London, 1827. (prevod na engleski)

 

ИЗДВОЈЕНЕ КЊИГЕ СА ПОСВЕТАМА ВОЈИСЛАВУ ЈОВАНОВИЋУ МАРАМБОУ

  1. Приче о мушком, Милош Црњански, Београд, С. Б. Цвијановић, 1920.
  2. Љубав у Тоскани, Милош Црњански, Београд Геца Кон, 1930.
  3. Приповетке, Иво Андрић, Београд Штампарија Драг. Грегорића, 1931.
  4. Варош злих волшебника, Станислав Винавер, Београд Геца Кон, 1920.
  5. О књижевности, Богдан Поповић, Београд, Нова штампарија Давидовић, 1911.
  6. Влада Александра Обреновића, Слободан Јовановић, Београд, Геца Кон, 1931.
  7. Без мере, Марко Ристић, Београд С. Б. Цвијановић, 1928.

 

Сажет приказ Јовановићеве библиотеке сачињен је са намером да истраживачима и студентима пружи упутнице за студиозније истраживање овог драгоценог дела фонда Универзитетске библиотеке.