Архивска грађа

Архивска грађа Војислава Јовановића Марамбоа обухвата његов рукописни  истраживачки материјал - библиографске белешке и недовршене радове из научних дисциплина којима се бавио, као и документа која представљају драгоцена сведочанства о појединим периодима наше историје (период национализације после другог светског рата) као и о приватном и друштвеном животу грађанског сталежа у другој половини 19. и првој половини 20. века (Јовановићева преписка, фотографије или грађа о позоришном животу у Београду током 20. века). Она је класификована у седам целина унутар којих су, на основу опште систематизационе шеме за сређивање личних и породичних фондова, а прилагођене специфичностима конкретног фонда, формиране подгрупе са хронолошки сређеним документима. Уз сваки документ појединачно приложен је кратак опис који садржи датум, сажет приказ садржаја и подаци о броју примерака, попуњених и празних листова, као и податак да ли је обрађени документ рукопис или је откуцан на писаћој машини.

Будући да је архивска грађа из личног и породичног фонда Војислава Јовановића Марамбоа незахвална за представљање на изложби општег карактера, издвојени су они докуменати који би могли да помире два основна критеријума – да представе живот и рад Војислава Јовановића и буду интересантни широј јавности.

1. Лична документа Војислава Јовановића Марамбоа - 572 листа документације, класификоване на: документа идентитета, документа о школовању, документа о службовању, документа о одликовањима, документа о војној обавези, документација о добровољним прилозима и документација о изразима саучешћа.

2. Документа делатности - близу 9000 листова рукописа и машинописа, као и неколико стотина исечака из новина и часописа:
СЛИКЕ АРХИВА 1 и 2 - грађа из области архивистике – радни материјал за Јовановићево дело Југословенске архиве у другом светском рату које се бави темом крађе српских историјских докумената за време другог светског рата од стране Аустрије и Немачке и настојањима Државне делегације ФНРЈ за реституцију да се ова значајна грађа врати у земљу, први пут објављено између 1974. и 1976. године у Зборнику Матице српске за књижевност и језик, а поново штампано 2010. године под насловом Потрага за украденом историјом
- грађа из области историје – исечци из новина
- грађа о позоришној уметности – рукописне белешке Војислава Јовановића; преписка; исечци из новина о Јовановићу као позоришном критичару и драмском писцу, о Јовановићевим драмама Наши синови, Наши очеви, Наш зет и Каријера, глумцима и позоришном животу Београда шездесетих година 20. века; програми и репертоари за представе у Југословенском драмском позоришту за период од 1960. до 1968. године (1903-1968)
- грађа о народној и уметничкој књижевности – рукописне белешке; довршени и недовршени радови Војислава Јовановића који се, у највећој мери, баве темом рецепције српског фолклора у европском културном контексту 19. века, критичким испитивањем аутентичности српске народне поезије, као и проучавањем живота и дела великих књижевника, као што су Сима Матавуљ, Петар Петровић Његош и многи други

3. Имовинско-правна документа Војислава Јовановића Марамбоа - 90 листова документације

4. Имовинско-правна документа породице Јовановић- 785 листова документације

5. Документа сродника - 344 листа документације

6. Преписка Војислава М. Јовановића са многим значајним личностима јавног, културног и књижевног живота његовог времена, попут Милорада Панића Сурепа, Вељка Петровића, Милоша Црњанског, Милана Кашанина, Марка Мурата, Иве Андрића, Михаила Пупина.

 

7. Исечци из новина -  110 чланака из области науке, уметности и културе, филма, телевизије, радија.

Рукописна заоставштина

Рукописна заоставштина садржи објављене и необјављене радове из историје, један необјављен путопис, објављене текстове о појединим личностима и пределима у облику новинских исечака, белешке о надимцима и псеудонимима савременика, критике Јовановићевих позоришних представа, уговоре са издавачким кућама, личну, породичну и имовинско-правну документацију. Значајне су и библиографије које је Јовановић оставио у рукопису и машинопису о народним умотворинама, алфабетар народне књижевности, српске књижевности и страних писаца који су припремани за ЕнциклопедијуЈугославије.

Обимни и значајни део архивске грађе односи се на рецепцију српске усмене књижевности од стране европске културне и књижевне јавности 19. века, као и на рад европских проучавалаца и преводилаца наше народне поезије. Архивску грађу о рецепцији српске народне поезије сам Војислав Јовановић је распоредио у девет тематских целина  насловљених према одређеном културном и књижевном контексту и месту наше народне поезије у његовом оквиру : 1. Немачки; 2. Чешки; 3. Словеначки; 4. Украјински, белоруски; 5. Талијански; 6. Есперанто, албански, новогрчки, мађарски, фински, турски, Блиски исток, Средњи исток, Далеки исток; 7. Енглески, шведски, норвешки, дански, исландски; 8. Француски, шпански, португалски,румунски; 9. Словеначки, руски. Истраживачки материјал Војислава Јовановића о рецепцији српске народне поезије садржи рукописне белешке које се односе на тумачења текстова страних проучавалаца усмене књижевности који су се бавили односом своје културне јавности према српској усменој традицији, као и њеним утицајем на писану књижевност различитих народа. Марамбо у својим истраживањима наводи и исцрпне библиографске податке о поменутим текстовима – даје значајне информације о томе у којим су часописима текстови објављивани. Посебну пажњу у својим трагањима Јовановић поклања подацима о преводима наших народних песама на европске и друге језике, као и о њиховим преводиоцима. Нарочиту вредност ових бележака чине Марамбоове дуже или краће напомене или критички коментари који откривају његов однос према текстовима појединих истраживача српске народне поезије или о самим личностима аутора.

Посебну целину чини грађа о великом српском писцу Сими Матавуљу. Aрхивски материјал о Матавуљу, који чине 692 листа рукописа и машинописа, сведочи о намери Војислава Јовановића да неауторизоване текстове Симе Матавуља, објављиване у периодичним публикацијама с краја 19. и с почетка 20. века, сакупи и објави у једној књизи под насловом Анонимни Матавуљ. Своју намеру Јовановић, нажалост, за живота није  остварио, али је сачувана рукописна грађа, сама по себи, драгоцен извор за проучавање књижевног језика Симе Матавуља са лексичко-семантичког аспекта, као и значајан прилог биографији овог великог српског реалисте.

Велики део рукописа Војислава М. Јовановића је објављен. Антологија српског епоса, Зборник лажне народне поезије, Његошев зборник, Зборник радова о народној књижевности, дела која није стигао да заврши, чине посебни сегмент рукописне заоставштине, уз мноштво прикупљеног необрађеног истраживачког материјала.

Објављивањем Зборника радова о народној књижевности 2001. године, Универзитетска библиотека је свом легатору исказала поштовање и захвалност.

 

Међу документима о школовању (1911-1925) – диплома доктората наУниверзитету у Греноблу

 

ДОКУМЕНТА О СЛУЖБОВАЊУ  (1911- 1966)  

Универзитет (1911-1924)
1912. јануар 5. Реферат професора Универзитета у Београду Богдана Поповића и Јована Скерлића о избору Војислава Јовановића за сталног доцента који садржи научну и књижевну биографију Војислава Јовановића са посебним освртом на докторску тезу - машинопис, Л. 9, са рукописним белешкама Војислава Јовановића + посебно, рукописне белешке Војислава Јовановића, Л. 2
1912. јануар 20.Указ Петра Првог о постављењу Војислава Јовановића за сталног доцента на упоредној књижевности – велики формат, Л. 1

Дипломатија (1932-1935)
1932. август Списак дипломатских представништава у Берну са именима дипломата међу којима се налази и име Војислава Јовановића  - Л. 8х2
1935. јул Списак страних амбасада у Лондону са именима дипломата међу којима се налази и име Војислава Јовановића - штампано, Л. 8
1935. јул Списак имена амбасадора у Лондону са именом Војислава Јовановића - штампано, Л. 1х2

Министарство иностраних дела (послова) (1924-1952)
1957. децембар 9. Писмо у којем Милан Бартош, државни секретар за иностране послове, моли Војислава Јовановића да извести МИП “где је, кад, по чијем наређењу, са каквим ефектом и са каквим последицама” извршено спаљивање политичке архиве МИП-а од 1918-1941. у априлу 1941. године – машинопис, Л. 1, повезано заједно са рукописном верзијом одговора
1957. децембар 22.Писмо Војислава Јовановића у којем исцрпно одговара на питања постављена у писму Милана Бартоша од 9. децембра – рукопис, Л. 15 + машинопис, Л. 7х2

Српска академија наука и уметности (1947-1962)
1950. мај 30. Решење председника САНУ Александра Белића према којем се Војислав Јовановић, начелник МИП-а, преузима и поставља за научног саветника при Институту за проучавање књижевности САН – машинопис, Л. 1

РАДОВИ ВОЈИСЛАВА М. ЈОВАНОВИЋА – РАДНИ МАТЕРИЈАЛ (ПРОЦЕС НАСТАЈАЊА ТЕКСТОВА)

Грађа о народној књижевности:
За општи зборник наших народних песама (В. Ј. у овом тексту говори о обиму народне поезије – број сакупљача је 1000, песама 70000 са преко 4 милиона стихова) – рукопис В. Ј, Л. 24 + исечак текста, Борба, 8. јуни и Борба, 10. јуни 1952, Л. 25. Исечци садрже белешке Мирослава Пантића и Илије Николића + За репрезентативни зборник народне поезије, Стеван Поповић, исечак текста, 23. јули 1952, Л. 1 (текст који подржава иницијативу за издавање избора од 1000 најлепших народних песама)

Фабрицирана косовска епика Новице Шаулића – концепт текста В. Ј. о збирци народних песама Радислава Недовића из Бистрице који претраста у текст о Новици Шаулућу – рукопис, Л. 123 + текст о фалсификатору народних умотворина Новици Шаулићу чије су збирке штампане између 1923-1954 са примерима и изворима (Ј. Ковачевић, Б. Петрановић, Ј. Новић-Отчанин и др.) – извори су биле народне песме, као и песме састављача. В. Ј. даје анализу рада Богољуба Петрановића – машинопис са рук. белешкама В. Ј, Л. 64. Са другим примерком повезано је и писмо В. Ј. Председништву САН од 27. фебруара 1957 -  то је текст о збирци народних песама Радислава Недовића из Бистрице у Црној Гори која му је упућена на оцену (мишљење В. Ј. је негативно) – машинопис са рук. белешкама, Л. 18. Са првим прим. повезано писмо В. Ј. Председништву САН од 18. новембра 1957. у којем говори озаоставштини С. М. Сарајлије као и о Новици Шаулићу (плагирао је стихове Петра I из Мил. збирке) – машинопис, Л. 6 + дупликати листова рада о Шаулићу, концепти – машинопис, рукопис, Л. 78 + белешке – рукопис, Л. 38 + преписка: В. Ј. током априла, маја и јула 196. (препис писма, тј. извештаја В. Ј. Председништву САН о лажној народној поезији са молбом Академији да „размотри питање даље намене необјављених збирки народних умотворина“;  концепти 8 кратких писама В. Ј; 4 одговора В. Јовановићу – рукопис, машинопис, Л. 21+ Књижица „Косово српске народне песме из збирке Новице Шаулића“ Драгољуба Бранковића – штампано 1939, 14 стр. са рук. белешкама В. Ј + исечак, Л. 1

Грађа из области архивистике и историје:
ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРХИВЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ – радни материјал
1953. август 20.Предговор и насловна страна дела – машинопис са рукописним белешкама ВМЈ-а, Л. 16
Грађа о позоришту
Програми и плакати за представу у ЈДП-у - драма "Наши синови" (1906 - 1969)
1966. мај 29 - програм, у 15 прим, са текстовима Јована Скерлића, Јована Дучића и Матоша
1966. мај 29 - 1968. фебруар 27 - плакати, један са посветом и потписима глумаца (21. мај 1967)
1967. април 18. Писмо Рахеле Ферари - рукопис, Л. 2

ДОКУМЕНТА О ОДЛИКОВАЊИМА  (1923-1940)
1930. октобар 30.Указ белгијског краља Алберта о одликовању орденом Великог официра реда Леополда другог – француски језик
1935. децембар 25.  Повеља о одликовању Краљевским орденом Светод Саве трећег реда
1939. новембар 15. Повеља о одликовању Краљевским орденом Светог Саве другог реда
1940. април 24. Албанска споменица
1940. октобар 6. Повеља о одликовању Краљевским орденом југословенске круне другог реда

 

Бедекери, брошуре и планови крстарења, карте и разгледнице

 

Детаљније о архивској грађи у чланку Јасне Чанковић и  Сунчице Глишић, Приказ систематизације архивске грађе у оквиру личног фонда Војислава Јовановића Марамбоа, Архив: часопис архива Југославије год. 12,бр. 1/2 (2011): 61.