Уводна реч
Виртуелна изложба посвећена Војиславу М. Јовановићу Марамбоу представља академској и широј јавности његов легат у Универзитетскoj библиотеци „Светозар Марковић“.
У настојању да се прикаже што целовитија слика о овом изузетном легату, поставка садржи сегменте о историјату породичне куће Јовановића, о зналачки формираној и брижљиво чуваној личној библиотеци овог библиофила и њеним драгоценостима, о његовим научним радовима из области народне књижевности иполитичке историје Србије, о његовом драмском стваралаштву и извођењу Марамбоове драме Наши синовиу београдским позориштима, архивској грађи и његовом запаженом фотографском опусу. У сваком од набројаних сегмената крије се нека реткост и куриозитет, осветљена овом изложбом.
Посебну, личну библиотеку Војислава Јовановића чине 6.292 свеске, а њен највреднији део представљају зналачки набављане збирке и студије о народној књижевности. Фонд садржи и рукописну заоставштину дародавца (са аутографима, исечцима, исписима, преписком, личним документима), као и 1300 фотографија, 22 фотографске плоче, намештај и личне предмете дародавца. Будући да је реч о разнородној грађи која је од значаја за нашу културну историју, легат Војислава Јовановића Марамбоа привлачи пажњу како изучавалаца народне књижевностии политичке историје, тако и позоришних теоретичара и оних који се баве историјом и теоријом фотографије.
Стваралачки опус Војислава Јовановићаод 1884. до 1968. године на минуциозан начин изложен је у књизи његовог дугогодишњег сарадника др Илије Николића, објављеној 1969. године. О овом ствараоцу и његовој библиотеци писали су: Маја Бошковић-Стули, Васо Милинчевић, Мирослав Пантић, Ели Финци, Слободан Јовановић, Срба Игњатовић, Мирјана Миочиновић, Јован Ћирилов, Мирјана Лазић, Никша Стипчевић, Борислав Михајловић Михиз, Предраг Палавестра, Миланка Тодић, Славица Гароња, Гордана Гордић, Сима Ћирковић, Радован Поповић, Светозар Рапајић, Миодраг Поповић, Александра Вранеш, Стеван Јовичић, Јелена Смаилагић, Спасоје Миловановић.
На промовисању овог легата радило се непрестано, организовани су научни скупови на разнородне теме из области народне књижевности, фолклористике, етнологије и других сродних научних дисциплина, на којима је представљана ова специфична грађа. Двадесет петог маја 1988. године када је свечано отварање Одељење за народну књижевност пратила је изложба под називом "Војислав М. Јовановић - живот и дело" аутора мр Славице Гароње, а на отварању су говорили управник Универзитетске библиотеке Станија Глигоријевић, проф. др Мирослав Пантић и проф. др Никша Стипчевић. Од ових почетака објављени су многобројни радови о књижном и рукописном фонду библиотекара Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић – Дејана Ајдачића, Радмила Џонића, Јасне Чанковић, Вере Петровић, Сање Козакевић, Сунчице Глишић и Драгане Славујевић Михаиловић. Марамбоове фотографије приказане су 1997. и 1998. године на изложбама у Културном центру Београда и у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић“, а у Ноћи музеја, 2018. и 2019. године, његов легат био je отворен за најширу публику.